Koliko su tačne oznake energetske efikasnosti na proizvodima?

Ispostavilo sa da čak 15 do 25% proizvoda na tržištu Evropske unije ime oznaku energestske efikasnosti koja lažno prikazuje efikasnost uređaja. Evropska komisija planira da u martu 2021. počnu da važe novi, poboljšani propisi o označavanju energetske efikasnosti proizvoda.

Od uvođenja sistema označavanja energetske efikasnosti uređaja, davne 1995. godine udruženja potrošača kritikuju sistem jer misle je on više vođen potrebama industrije, nego potrebama građana/ki. Čak je i pred sudom dokazano da su pojedine odredbe propisa koje je EU nametnula,  bile gotovo komično pogrešne.

Jedan od većih problema sadašnjeg sistema ocenjivanja i označavanja energetske efikasnosti je to što recimo više od 60% veš mašina na tržištu ima oznaku A+++.

Problem podseća na situaciju u našem školstvu u kojem imamo puno odeljenja u kojima većinu čine đaci odlikaši.

Jasno je da nešto nije uredu sa sistemom ocenjivanja.  Proizvođači veš mašina i usisivača su čak i pronašli načine da varaju sistem na sličan način kao što je Folksvagen „lažirao“ podatke o potrošanji goriva i zagađenju.

Tako na primer, na tržištu imamo usisivače koji imaju oznaku A, ali je njihova energetska efikasnost u realnoj upotrebi za klasu G. tj. najlošiju klasu.

Zbog svega toga, EU planira da pooštri propise.

Kako kaže Neđmetin Tokur, ekspert angažovan na projektu  „EU za energetsko označavanje i eko dizajn proizvoda“:

„Pooštriće se kriterijumi za ocenjivanje energetske efikasnosti tako da najefikasniji uređaji koje danas imamo na tržištu, neće moći da dobiju najbolju klasifikaciju A. Očekuje se da će tehnologija napredovati tako da ćemo u doglednoj budućnosti imati i uređaje koji ispunjavaju nove, najstrožije kriterijume.“

Poboljšanje je i to što će proizvođači morati da navode podatke o energetskoj efikasnosti  na TV reklamama, oglasima na internetu i drugom promotivnom materijalu.

Planira se i da se podaci o energetskoj efikasnosti čuvaju u bazi podataka – EPREL. Ovo će omogućiti tržišnoj inspekciji da proveri da li se na proizvodu u prodaji nalazi tačna oznaka energetske efikasnosti.

Ovo je bitno jer kako to Evropska komisija eufemistički kaže: „možda čak četvrtina proizvoda na tržištu ne ispunjava potpuno sve uslove propisane direktivom o označavanju energetske efikasnosti“.

Prevedeno sa diplomatskog jezika, to znači da je kršenje zakona toliko rasprostranjeno da čak 25% proizvoda koji su na tržištu unije ne bi smeli da se prodaju kao takvi.

Po proceni Evropske komisije, zbog kršenja zakona uređaji troše čak 10% više energije nego što bi trebalo.

Uprkos svemu, neosporno je da je energetska efikasnost uređaja značajno poboljšana i da su oznake na proizvodima zaista doprinele da su uštedi značajna količina energije.